Otkrivanje korona virusa preko termalnih kamera – pouzdano ili ne?

Investicija u bezbednost je investicija u prevenciju

U intervjuu za ekapiju direktor kompanije AllControl, Branko Angebrant, govori o novim trendovima u domenu sistema tehničke zaštite, njihovom uticaju na privatnost, kao i bezbednosnim zahtevima koja je COVID-19 pandemija stvorila.
Intervju vam ovde prenosimo u celosti.

ŠERUJTE POST
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Malo ljudi zna da se već godinama unazad „fever screening“ tehnologija koristi za „detekciju groznice“, odnosno povišene telesne temperature, koja ima zadatak da pomogne u sprečavanju širenje zaraznih bolesti. Tokom globalne pandemije virusa Covid-19 videli smo eksploziju potražnje i ponude rešenja za detekciju telesne temperature. Globalni tehnološki igrači su se munjevitom brzinom prilagodili potražnji i pokrenuli globa lnu kampanju nudeći termalne kamere sa pripadajućom opremom kao alat za precizno merenje telesne temperature koji može da pomogne u suzbijanju širenja korona virusa. Postavlja se pitanje koliko su ovi sistemi precizni i da li su pali na ispitu kada je reč o usklađenosti sa međunarodnim „fever screening“ standardima? Koliko ovo utiče na realnu upotrebnu vrednost postojeće tehnologije i na kraju krajeva posredno na zdravlje svih nas?

Da bismo odgovorili na ova pitanja, potrebno je da razumemo zašto je usklađenost sa IEC i ISO Fever Screening standardima bitna za razrešavanje dalje sudbine aktuelnih tehnoloških ponuda i njihove primene u misiji sprečavanja širenja zaraznih bolesti. 

Naime, dve vodeće međunarodne oranizacije za standarde, IEC i ISO iz Ženeve, objavile su tri standarda koja pokrivaju „fever screening“ oblast sa detaljnim uputstvom i objašnjenjima šta su vrline, a šta mane postojećih rešenja sa termalnim kamerama. Da krenemo sa pregledom različitih rezultata i preporuka pomenutih organizacija. 

Fokus na unutrašnjoj zoni oka (Chanti), ostali delovi lica nisu pouzdani 

Telesna temperatura se najpreciznije meri u zoni unutrašnjeg oka (Lat. Chanti), jer se taj deo nalazi tačno iznad interne kariotidne arterije. 

Ostali delovi lica, kako pokazuju istraživanja i testovi sprovedeni od strane nadležnih tela, zbog znojenja i crvenila nisu pouzdani za precizno utvrđivanje temperature. 

Važnost zone unutrašnjeg dela oka najbolje pokazuju primeri uzeti sa termalnih kamera ISO/TR13154:2017, gde je primećena značajna nepreciznost izmerene telesne temperature na levom i desnom oku.  Levo oko 37,9, desno oko 38,4℃.

Da li naočare, kosa ili maska ometaju merenje?

Organizacije IEC i ISO potvrđuju da prilikom merenja temperature, lice mora biti potpuno otkriveno (bez naočara, šiški, maski, kapa ili šešira), jer svi ovi elementi ometaju skrining termograf i nemoguće je izmeriti preciznu temperaturu. U skladu sa pomenutim standardima, svi operateri koji učestvuju u procesu merenja temperature primenom termalnih kamera moraju da poštuju ova pravila. 

Proizvođači termalne opreme zaobilaze zvanične preporuke

Ako smo razumeli da preciznost zavisi od gore pomenutih faktora, zbunjuje činjenica da proizvođači termalnih kamera nigde ne otkrivaju ovu bitnu infromaciju da maske i naočare drastično utiču na preciznost merenja. Njihovi promo video materijali često prikazuju „precizna“ očitavanja telesne temperature i kod ljudi koji upravo nose i maske i naočare. Da li ovde govorimo o namernom zavaravanju tržišta ili je nešto drugo u pitanju?! 

Minimalna preciznost u laboratorijskim uslovima

IEC standard kaže da je minimalna laboratorijska preciznost skrining termografa ± 0,5, a mnogi proizvođači tvrde da se nivo preciznosti njihovih rešenja kreće i do ±0,1. Nadležne organizacije još uvek istražuju koje laboratorije proizvođači koriste za verifikaciju preciznosti svojih sistema.

Lica moraju biti u paralelnoj ravni sa kamerom

Da bismo došli do što preciznijih merenja, lice osobe i objektiv termalne kamere moraju biti u paralelnoj ravni u suprotnom su moguće nepreciznosti u merenju i do ±1.

Takođe, ova pozicija lica i kamere je važna i sa aspekta neophodnog broja “ image“ piksela lica da bi se ispunili standardi preciznosti u merenju telesne temperature, koji mora biti minimum 240×180 piksela po jednom licu. Mnogi proizvođači koriste kameru od 400×400 image piksela ili manje što praktično znači da je rezolucija po jednom licu u najboljem slučaju do 50 piksela što je ispod svakog minimuma zahtevanog standarda. 

Iz ovoga zaključujemo da sistemi proizvođača ne mogu precizno da izmere temperaturu niti jednog lica, a kamoli 10 ili preko 40 ljudi simultano kako tvrde u svojim reklamnim kampanjama. 

Niko ne pominje detekciju lica, veštačku inteligenciju i algoritme za podešavanje temperature 

Praktičan problem sa primenom „fever screening“ tehnologije leži i u činjenici da još uvek nije dovoljno istraženo koliko algoritmi za prilagođavanje temperature i veštačka inteligencija utiču na preciznost merenja telesne temperature. Svetske organizacije za strandardizaciju još uvek rade na testiranjima tako da su trenutni standardi u ovoj oblasti na klimavim nogama, a kažu da će uskoro ažurirati svoje izveštaje.  

I pored ovih nedoumica, pojedini proizvođači uveliko reklamiraju mogućnost automatskog uočavanja i regulisanja razlike između temperature lica i tela pomoću „algoritama za kompenzaciju“, što još uvek nije potkrepljeno realnim rezultatima istraživanja. 

Klinički termometri – potvrda merenja

Ukoliko termalna kamera zabeleži visoku telesnu temperaturu, to ne znači automatski da osoba ima groznicu. U ovakvim situacijama se mora izvršiti dodatna provera temperature primenom kliničkih termometara koji moraju biti u skladu sa zasebnim ISO 80601-2-56 standardom. Prema ovom standardu preciznost kliničkih termometara u laboratorisjkim uslovima iznosi ± 0,3 .

Termalne kamere isključivo primenjive u zatvorenom prostoru

Prema IEC i ISO standardima, sistemi za merenje telesne temperature bazirani na „fever screening“ tehnologiji imaju punu primenu isključivo u zatvorenom prostoru sa ciljem sprečavanja širenja različitih infekcija. Postavljaju se na ulazima i izlazima objekata. Međutim, tokom pandemije virusa Covid-19 pojedini proizvođači su reklamirali mogućnost upotrebe sistema i na otvorenom prostoru. 

Ono što takođe utiče na preciznost merenja u zatvorenom prostoru jesu jačina svetlosti u prostoriji i klima uređaji. Odgovorne organizacije moraju da vode računa i o vrsti osvetljenja u prostoriji u kojoj se radi skrining temeperature. Dokazano je da treba izbegavati halogeno, kvarcno i neonsko svetlo, jer drastrično utiču na preciznost. Takođe, klima uređaji ne smeju biti direktno usmereni na lice kojem se meri temperatura, a treba izbegavati i izloženost direktnom izvoru svetlosti, grejnim telima u prostoriji itsl. U maju mesecu 2020. godine imali smo prilku da vidimo da se mnogi proizvođači opreme nisu pridržavali propisanih standarda te se relevantnost njihovih podataka ozbiljno dovodi u pitanje. 

Zašto je došlo do eksplozije ponuda termalnih kamera za detekciju povišene temperature u vreme pandemije Covid-19?

ISO organizacija je objavila dugačku listu objekata od javnog značaja kod kojih je potrebno uvesti sisteme za otkrivanje povišene telesne temperature kako bi se suzbilo nekontrolisano širenje korona virusa među populacijom. Na toj listi su se našle škole, bolnice, hitna pomoć, firme, državne institucije uključujući policiju i vatrogasne službe, zatim komunalna preduzeća, javni transport itd. 

Odgovor se sam nameće, zar ne?

Ambijentalna temperatura pod strogom kontrolom

ISO tvrdi da su idealni ambijentalni uslovi za precizno merenje telesne temperature od 20 do 24 sa relativnom vlažnošću vazduha od 10% do 50% i imperativ je da skrining termometar bude upravo u ovakvim ambijentalnim uslovima. Jedan od ometača jeste i znojenje. Ukoliko se osoba, kojoj merimo temperaturu preterano znoji, ogromne su šanse za velika odstupanja u merenju. 

Kako postići ove ambijentalne uslove u svim pomenutim objektima? ISO preporučuje uvođenje posebnog hodnika ili pešačkog koridora unutar samog objekta gde se mogu kreirati odgovarajući ambijentalni uslovi. 

Neophodna sekundarna skrining oblast 

Da bi se sprečilo širenje zaraze među ljudima koji čekaju u redu za merenje temperature, ISO preporučuje trijažu ljudi sa povišenom temperaturom i odvajanje u poseban deo prostorije odakle se upućuju u karantin ili u  odgovarajuće medicinske ustanove. Takođe je neophodno da se prostor za trijažu organizuje tako da se jednostavo i brzo mogu odvojiti potencijalno oboleli od zdravih osoba. 

Toaleti ne smeju biti u blizini prostora za merenje temperature, kako preporučuje IEC, da bi se sprečilo prenošenje zaraze i mogućnost da se ljudi neposredno pred merenje umivaju hladnom vodom čime se realna slika o telesnoj temperaturi dovodi u pitanje.

Pozadina utiče na preciznost merenja, kao i broj ljudi 

ISO kaže da pozadina iza osobe kojoj se meri temperatura ne sme da reflektuje svetlost niti da bude u tamnim tonovima. U prethodnim poglavljima smo pomenuli pravila i procedure koje utiču na preciznost, što je od suštinske važnosti kako bismo uopšte došli do realne upotrebne vrednosti „fever screening“ tehnologije. Jedan od imperativa je pojedinačno merenje. Grupno merenje, kako istraživanja pokazuju, daju nepouzdanu sliku o telesnoj temperaturi i predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi.  Da bi skrining termograf precizno „uhvatio“ zonu unutrašnjeg oka, preporučuje se da položaj lica bude u ravni kamere i da osobe, jedna po jedna, priđu i stanu na tačno obeleženo mesto. I uprkos zvaničnim rezultatima istraživanja, proizvođači su u jeku pandemije Covid-19 tvrdili da vrše precizno merenje istovremeno i za preko 20 ljudi i to u realnom vremenu. 

Brigama nikad kraja – šta kaže GDPR regulativa?

Preporuke svetskih organizacija za standardizaciju su vrlo jasne. Svi podaci o telesnoj temperaturi se moraju čuvati najmanje mesec dana, koliko uglavnom i traje period inkubacije zaraznih bolesti. Odgovorne organizacije su u stanju da obebede čuvanje podataka u ovom vremenskom okviru ili čak i duže ukoliko je to preporuka zdravstvenih odrganizacija. 

Tehnički gledano, GDPR nije primenjiv na proces očitavanja telesne temperature primenom termalnih kamera zbog toga što se ovde radio o „procesiranju ličnih podataka“, a podatak o telesnoj temperaturi koju termalne kamere očitavaju ne otrkiva nužno identitet osobe.  

Međutim, dodatni prikupljeni podaci o licima (ime, prezime, status temperature) smatraju se elektronskim zdravstvenim informacijama i kao takvi potpadaju pod GDPR regulativu. Podaci u ovom kontekstu pripadaju „specijalnoj kategoriji“ ličnih podataka kako navodi ISO i moraju se posebno tretirati i to isključivo od strane zdravstvenih i drugih nadležnih institucija.     

Da li su IEC/ISO preporuke pravno obavezujuće? 

Iako su IEC i ISO međunarodno priznate organizacije, poštovanje njihovih preporuka nije pravno obavezujuće. Dakle, ukoliko proizvođači „fever screening“ sistema i njihovi krajnji korisnici ne poštuju pomenute procedure i preporuke, ne znači da će ići u zatvor. Ali zato, za sve koji se oglušuju na preporuke, postoji realan rizik od snošenja pravnih posledica ukoliko nadležne službe ustanove da se u nekoj organizaciji, koja je na pogrešan način koristila tehnologiju i davala pogrešne rezultate, proširila zaraza. 

Termalne kamere mogu da pomognu u sprečavanju širenja zaraze – da ili ne?

Korona virus je bio okidač za masovnu potražnju i primenu termalnih kamera za sprečavanje nekontrolisanog širenja ovog opasnog virusa po zdravlje ljudske populacije, koji nas je zadesio u proleće 2020. godine.

Sve tehnologije ovog sveta imaju dobre i loše strane te nam preostaje da vagamo da li je tas na strani dobrih odlika „fever screening“ tehnologije. Mi u kompaniji AllControl imamo veliko iskustvo u implementaciji i primeni termalnih kamera u kontekstu zaštite ljudi, imovine i objekata. Sa sigurnošću možemo da kažemo da nijedan sistem nije idealan, niti ima punu upotrebnu vrednost ukoliko u celom procesu zakaže čovek!!! Termalne kamere i pripadajući sistemi mogu umnogome da pomognu u vreme pandemije korona virusa ukoliko svi ljudi u lancu – od proizvođača opreme, preko operatera do ljudi kod kojih se vrše merenja poštuju propisana pravila i procedure. Da li postoji prostor za unapređenje ove tehnologije? Naravno. Lekcija koju smo naučili u jeku pandemije je proizvođače već ponukala da krenu u dalji razvoj i unapređenje sistema. 

Poruka za kraj – Budite odgovorni i čuvajte jedni druge!

Izvor: World IEC fever screening standards explained

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll to Top